Zagonetka – veliki su (nekada su bili daleko veći), spori su, greju se, ranije su bili jako bučni, nikada nisu dovoljnog kapaciteta, svaki kompjuter mora imati bar jedan i nikako ne možemo bez njih. U njima se nalaze sve jedinice i nule ovog sveta a potrebne su nam.

1991 – 100 MB 1999 – 340 MB 2002 – 128 GB 2005 – 500 GB 2006 – 750 GB 2009 – 1 TB

Tokom 50ih godina njihov kapacitet je bio samo nekoliko megabajta na ploči od 50 cm u prečniku. Da biste shvatili kako uopste ovaj deo funkcioniše, potrebno je otvoriti hard disk. To vam NE preporučujemo jer time gubite garanciju. Hard disk uglavnom čini zatvorena kutija od aluminijuma sa elektronikom zakačenom za jednu stranu koja okreće ploče unutar hard diska.

Ploče se u roku od 1 minuta okrenu između 5 000 i 15 000 puta. Najsitniji kontakt čestice prašine i ploče može dovesti do trajnog oštećenja no to ne treba da vas brine ukoliko poslušate savet iznad. Verovatno ćete se pitati zašto se onda na hard disku nalazi otvor. On služi za izjednačavanje između spoljašnjeg i unutrašnjeg pritiska, a otvor je zaštićen filterom kroz koji čestice prašine ne mogu da prođu.

RAM MEMORIJA:

Ova memorija pre svega zavisi od električnog napona koji se konstantno osvežava. Da taj napon ne postoji, podaci ne bi ostajali u memoriji. Zbog toga kada isključimo kompjuter, podaci iz ram-a nestaju i ne mogu se vratiti.

Latencija (memorijsko kašnjenje) znatno utiče na kompjutere sa AMD procesorima. Ukoliko vaša matična ploča podržava uparivanje memorija, iskoristite to. Time ćete povećati memorijsku širinu i ram memorija više neće raditi na 64 već na 128 bita, time bi trebali udvostručiti performans mada se u praksi (pre svega pri zahtevnijim igrama) to vrlo često pokaže da nije slučaj.

Overklokovanje – najlakši način da ubrzate kompjuter bez dodatnog novca. Ukoliko ne znate da overklokujete procesor, pročitajte uputstvo ili pozovite nekog iskusnijeg. Obratite paznju na voltažu ram memorije da ne biste dobili specijalitet kuće – reš pečenu karticu. Istražujte i dajte sebi vremena da uskladite memoriju i procesor vašim prohtevima.

Ali, o kolikom protoku informacija uopšte govorimo? U samo prva 24 časa preko 10 miliona puta je u pretraživače ukucana reč ,,Majkl Džekson’’. 2 dana posle smrti, preko dva miliona kopija Džeksonovih singlova je legalno prodato preko interneta. 44 000 novih kopija Trilera i još 400 000 kopija ostalih njegovih izdanja.

7 dana posle smrti – još 60 000 kopija Trilera koji povećava prednost kao najprodavaniji album na svetu (sada već preko 110 miliona kopija) u odnosu na ,,Back In Black’’ (AC/DC, 65 miliona). Mnoge prodavnice ploča su opustošene i većina uopšte nema Džeksonova izdanja tako da su internet servisi za prodaju muzike kao što je iTunes ili Amazon stavljeni na probu.

Radi poređenja, novi album grupe Black Eyed Peas su u prvoj nedelji prodaje svog novog albuma uspeli da dođu do cifre od samo 88 000 albuma. Preko servisa Amazon naručeno je 500 000 kopija singlova. Na 1600 radio stanica u Americi u jednom danu je pesma ,,Billie Jean’’ puštena 4 500 puta a Triler 3600. Samo 3 dana pred smrt, obe pesme u zbiru nisu puštene više od 200 puta.

Turneja koja je bila zakazana za leto 2009. godine je samo od prodaje karata donela preko 50 miliona dolara. Oko 400 000 ljudi nema nameru da vrati karte i povrati novac, a u najavi je film o Majklu Džeksonu budući da koncertna kompanija ima oko 100 sati materijala iz poslednjih meseci Džeksonovog života koji je bio posvećen probama za nastupe i novim pesmama. Postoji šansa da termin popuni ABBA.

Prodaja Džeksonove muzike je skočila oko 300% od njegove smrti, dok je recimo smrt Kurta Kobejna Nirvani donela skok od oko 150%. Broj albuma koji je danas potrebno prodati da bi izvođač dospeo na neko od prvih 5 mesta američke liste albuma (45 000 – 90 000) pokazuje kolika zvezda je Majkl bio i koliko danas umetnici album kao celinu ne cene.

Perez, vlasnik jedne od najvećih građevinskih kompanija na svetu je oformio najbolji pregovarački tim te su u Madrid doputovali Kaka, Kristijano Ronaldo, Raul Albiol I Karim Benzema. Mišel Platini, predsednik UEFA je ovim potezima primoran da razmisli o predlogu koji već godinama ,,visi u vazduhu’’ – uvođenje novog sistema gde bi se budžet za transfere ograničio slično ,,seleri kep’’ sistemu u američkoj košarkaškoj ligi.

Što se marketinške strane transfera tiče, Real očekuje da će za svega nekoliko meseci od prodaje rekvizita sa imenima pojačanja uspeti da povrati novac. Za početak, dres brazilca Kake košta oko 120 eura. O zaradi se razgovara tek kad se spomenu prava na TV prenose I reklame. I to nije kraj, Perez je obećao da je ovo tek polovina budžeta koju namerava da potroši na pojačanja.
Mnogi će reći da je ovo jako rizičan poduhvat, okupiti toliko zvezda na jednom mestu. Sa finansijske strane I nije baš ako uzemo u obzir das u sve velike banke uz Pereza a da Adidas ima ugovor sa Realom na 8 sezona tokom koga isplaćuje 670 miliona evra madridskom klubu.

Idealan marketing poduhvat, ovim potezima su sve oči uprte u klub I igrače, konkurencija kao I da ne postoji, bar dok ne počne sezona. A onda se čekaju rezultati…

Osobe srednjeg doba koje nemaju partnera su tri puta sklonije demenciji od drugih, dok oni koji žive sami taj rizik udvostručuju. Studija takođe pokazuje da je socijalna aktivnost ključna za očuvanje funkcije mozga u kasnijem dobu. U borbi protiv demencije takođe pomažu i fizička aktivnost, poslovi koji zahtevaju visok stepen obrazovanja i prilagodljivosti, pojedini hobiji (npr. muzika), bogat društveni život i veliki broj poznanika.

Jedan od primera je Velika Britanija, gde trenutno oko 700 000 ljudi ima problem sa demencijom, a procenjuje se da će se u narednih 40 godina taj broj utrostručiti. Čak 7 miliona domaćinstava broji samo jednog člana.

Prvi vokmen je prodat 1.jula 1979. godine i tada je revolucija počela. Nikada pre toga nije postojala šansa da ljudi mogu da slušaju muziku dok šetaju gradom a da ne nose spravu od 5 kilograma na ramenu.

U roku od samo 2 godine, vokmen je postala sprava koju je imao svako na svetu. Od tada je promenjen pristup muzici. Drugi na listi je MP3 format a treći Ajpod, koji sigurno ne bi postojali da nije bilo vokmena.

Četvrti na listi je CD a peti poznati muzički servis Napster za nelegalno preuzimanje muzike koji je glavni inicijator ovolikog broja ,,pirata’’ koji krstare internetom.

U Americi je prva serija vokmena koštala 200 dolara, a Soni je za prvih 10 godina proizvodnje izvezao oko 50 miliona uređaja.

Prve kamere koje su služile za praćenje su postavljene još u vreme nacističke Nemačke pod izgovorom da služe smanjenju kriminala i da treba da poboljšaju javnu bezbednost. Samo u Velikoj Britaniji je u funkciji preko 4 miliona kamera a prosečnog čoveka snimi oko 25 takvih.

Događanja u Iranu prethodnih nedelja su analitičarima pomogla da postave još neka zanimljiva pitanja u vezi sa ovim fenomenom. Pokazano je da Vlada jedne države može pored kontrole informacija i njihove brzine da posmatra čak i način na koji građani komuniciraju sa spoljnim svetom. Pronađena su dokumenta koja pokazuju da su kompanije Simens i Nokija prodali Vladi Irana prislušne uređaje.

Imejlovi su takođe u opasnosti. Čak 44% firmi ima službu koja čita imejlove koji dolaze i odlaze u pravcu zaposlenih. Neke kompanije čak imaju softvere koji prijavljuju koje ste sajtove posećivali, koliko dugo ste na njima boravili i slično.

Jedna robna kuća u Engleskoj je kao test verziju proizvela softver koji čita radio signale tako da su bez problema mogli da dobiju podatke o tome gde ste i kada kupili telefon, koliko kredita imate, iz koje ste države, kada ste ušli u robnu kuću a kada ste je napustili, kojim putem ste se kretali po istoj, koliko vremena ste potrošili u svakoj prodavnici, čak mogu i da prisluškuju razgovore i dođu do podataka o tome koliko još novca imate na bankovnom računu!

Većina mobilnih telefona novije generacije ima GPS čip u sebi, što znači da u svakom trenutku mobilni operater zna gde ste i može da prisluškuje razgovore svih svojih korisnika.

Nažalost već sada su ove situacije neizbežne i treba da nas zabrinjavaju jer su postale uobičajene i nisu više stvar izbora.

Današnja industrija nije ni nalik onoj od pre 2 decenije. Postoje mnogi razlozi zbog čega se cela ta transformacija desila i veliki deo njih se tiče, pogodite čega – napretka tehnologije.
Neverovatan obrt se desio onog trenutka kad su se pojavili pirati. Diskografske kuće su prestale da se orjentišu na kvalitet albuma, već su rešile da se takmiče sa kačenjem pesama na internet po ceni od samo jednog eura. Ranijih godina, ljudi su bili praktično primorani da potroše u proseku 12 dolara na ceo album zbog svega jedne ili dve pesme. Koliko albuma postoji a da vam se dopada bar polovina pesama na njemu?

Tržište je počelo da diktira drukčiji tempo. Potrošači žele jednu pesmu za simboličnu cenu. Ako to ne možete da obezbedite, skinuće je besplatno, hteli vi to ili ne.

Ako je sad takva situacija, kakva će onda biti za 10 godina? Od 2000 do 2006 godine, prodaja muzike je pala za 18%. Najveći pad odmah posle prodaje automobila. Glavni krivci su servisi za skidanje besplatne muzike – Napster, Kazaa, eDonkey i BitTorrent.

Jedan od mogućih razloga je svakako prezasićenje. Godišnje se izda oko 44 000 albuma, što je dovoljno za tačno 3 god neprestanog slušanja muzike.

Pri svakoj muzičkoj revoluciji profit je padao. Od prelaska sa ploča na kasete, pa sa kaseta na diskove i danas sa diskova na kompjuter i mp3 format. Nažalost, sve pokazuje da će se disk pridružiti pločama i kasetama i biti na rubu egzistencije.

Činjenica je da su ,,mejdžori’’ (4 najveće kompanije – Universal, Warner Brothers, Emi i Sony BMG) dospeli u eru gde je disk izgubio svoju vrednost i da industrija građena oko njega polako prestaje da postoji. Njima su danas potrebni blokbasteri iz jednostavnog razloga. Mnogo je lakše distribuisati i reklamirati jedno izdanje koje se proda u 10 miliona primeraka nego 100 mini hitova od 100 000 kopija. Najbolji primeri su svakako albumi Backstreet Boysa – Black & Blue, Linkin Parka – Hybrid Theory (oba iz 2000 i prodata u 24 miliona primeraka).

Toliki pad prodaje je doveo do toga da je dovoljno prodati 60 000 primeraka u roku od 7 dana da bi ste dospeli na prvo mesto po prodaji albuma na Bilbordovoj listi.
Ideja da se jedna pesma legalno može kupiti za samo jedan euro je stvorila kontraefekat, piraterija je procvetala. Zarada u muzici se sada ostvaruje preko živih nastupa i licenciranja za reklamne spotove, filmove, političke kampanje itd… Što se samih izvođača tiče, najviše je pogođena ,,proizvodna pop muzika’’ (čitaj Britni Spirs). U ovom trenutku, jedino što kompanije mogu da učine je da igraju na kartu svesti potrošača, a budući da to ne pije vodu moraće se naći neka nova rešenja.

U ovom trenutku kompanija Sony BMG ulaže ogromne svote novca u pronalazak novog diska sa koga neće biti moguće skidanje podataka. Ne zna se puno o tome, za sada samo toliko da su Grčki programeri zaduženi za ta istraživanja. Promena načina poslovanja je krajnje neophodna ako veliki igrači žele da ostanu u igri i iskupe se, s obzirom da su zatvaranjem Napstera zbog tužbe Metalike, a potom i sve 4 velike kompanije prilično razbesneli potrošače.

Pokušaj Warner Brothers-a da ,,odglume’’ koncertnu agenciju i prodaju prava na prenose TV stanicama nije urodila plodom, samo su dali ideju kompaniji Live Nation i napravili im besplatnu reklamu. Prodaja usb uređaja sa albumima je bila kratka i bolna. Setite se sami koliko je koštao usb od 64 megabajta pre 8 godina… Poznati producent Rick Rubin predlagao da svaki potrošač postane mala radio stanica za sebe. Svako ko želi da sluša muziku treba da plaća mesečnu ili godišnju članarinu i ima pristup svim pesmama.

Cela ova priča ide toliko daleko da ni ceo list ne bi bio dovoljan da se svi aspekti opišu. Za kraj, dovoljno je reći da je na izborima za Parlament EU dva mesta izborila Piratska Partija (osnivači su isti oni ljudi koji su osnovali čuveni torent Pirate Bay), a dovitljivost u baratanju pravima o intelektualnoj svojini ide do te mere da Warner Brothers ne može da pobedi na sudu da bi se torent zatvorio…

Pirat ili ne, odlučite sami.

Ukratko, pisaću na netradicionalan način o svemu što bi moglo da me zanima – o preduzetništvu, muzičkoj industriji, novinarstvu, sportu, novim tehnologijama, marketingu, obrazovanju… Zanimaju me najrazličitije stvari tako da verujem da će se za svakog naći ponešto zanimljivo.

Nemam nameru da od bloga napravim sprdačinu a ni da od njega stvorim uštogljeno mesto gde će se nalaziti samo ozbiljni tekstovi. Takođe mi nije u planu ni da govorim o sebi jer nisam egocentričan a još manje želim da izazovem navalu neargumentovanog pljuvanja. Ipak internet treba da bude mesto gde će ljudi civilizovano tipkati po tastaturi

Svi komentari su dobrodošli